Ovaj žednjak je zapravo ukrštena sukulenta visoka 50-60 cm, robusnog rasta i izgleda. Stabljika mu je uspravna a listovi veliki, mesnati, tamnocrvenkasto smeđi. Cvetovi su skupljeni u amrelastu cvast i imaju specifičnu, prljavoružičastu boju. Zbog karakterističnog zdepastog izgleda može se eksperimentisati sa raznim njegovim oblicima, čak i veoma neobičnim. Kada se bašta planira, treba uzeti u obzir da biljka kasno…

Osnovna vrsta šlajer cveća u prirodi raste u južnoj Evropi, na šljunkovitim planinama visokih planina. Gusto razgranata, ova biljka je visoka 10-15 cm i raste rastresito jastučasto; stabljika joj je polegla, mestimično snabdevena stolonima, pomoću kojih se širi. Listovi su travoliki, kopljastog oblika, sivozelene boje, a sitni ružičasti cvetovi su skupljeni u rastresite cvasti. Gipsofilu sadimo u kamenite bašte, u…

Ime đurđevak potiče od latinske reči Canvallis što znači dolina, jer se ova biljka masovno pojavljuje u dolinama. Rod je zastupljen vrstom Convallaria majalis, koja je široko rasprostranjena u celoj Evropi, Severnoj Americi i Aziji. Stalan je pratilac hrastovih, lipovih i svetlih četinarskih šuma.     Đurđevak je višegodišnja biljka čiji su cvetovi zvonastog oblika, bele boje, snažnog i prijatnog mirisa.…

Hibridna vrsta visoka oko 30 cm, bokorastog rasta, uspravnih, razgranatih stabljika. Listovi astilbe su višestruko perasto deljeni, veoma dekorativni. Sitni ružičasti cvetovi, koji se otvaraju u rastresitim metličastim cvastima, ostaju na biljci i tokom zime. Izvanredna je trajnica za rubne površine, isto tako je dekorativna i pored vode. Sadimo je u leje koje se nalaze u senci ili u polusenci…

Arum je latinsko ime, vodi poreklo od grčke reči aron, kako su se neke vrste zvale. Rod arum obuhvata 12 vrsta koje su rasprostranjene u južnoj i srednjoj Evropi. Kod nas je poznat Arum moculatum. Biljka ima krtolu spolja mrke boje, a iznutra bele boje. Listovi na dugačkim drškama su kopljastog oblika I razvijaju se u proleće do 40 cm…

Ova vrsta arabisa, kod nas poznatog i kao gušarka, potiče iz oblasti oko Sredozemnog mora i sa Kavkaza. Kavkaska gušarka je niska – naraste samo 15 cm, pokriva tlo, zimzelena je. Mali listovi jajastog oblika skupljeni su u lisne rozete. Beli mirisni cvetovi sa po četiri latice otvaraju se u grupicama. Sadimo je u kamenite bašte i na suve padine…

Niska lukovičasta trajnica visoka svega 30-40 cm, koja cveta na kraju leta. Zahvaljujući cvetu neobičnog oblika, naziva se i paučinastim amarilisom – na vrhu korenovog stabla pojavljuje se više crvenih talasastih, uskih pricvetnih listova iz čijeg korena štrče prašnici. Izuzetno uske latice skupljene u vazdušasti cvet ovu biljku čine privlačnom i zanimljivom na prvi pogled. Ovaj amarilis predstavlja poseban ukras…

Allium je naziv celog roda, ali za vreme Rimljana je označavao naziv samo za beli luk. Pretpostavlja se da naziv vodi poreklo od keltske reči “ALL” što znači štipa, sa obzirom na snažne mirise pojedinih biljnih delova. U ovaj rod spadaju i naše najvažnije kulturne biljke, kao što su beli luk (Allium Sativum), crni luk (Allium Cepa), zatim praziluk (Allium…

Postojbina osnovne vrste akvilegije kod nas poznate i pod nazivom pakujac je Japan. Biljka je visoka 15-20 cm, bokorastog rasta, kitnjasta. Listovi su joj plavkastozeleni, okruglasti, sastavljeni iz dva ili tri dela. Vrhovi zvonoliko povijenih čašičnih listića cvetova su krem bele boje , a njihova osnova i latice sa kratkim zakrivljenim mamuzama su plave boje. Japanski pakujac je veoma dekorativan…

Ahimenes je poreklom iz Južne Amerike. Ima duguljastu krtolicu i pripada botaničkoj porodici Gesneriaceae. Listovi su ovalni, naspramni, pri kraju oštro zašiljeni. Na kraćoj cvetnoj stabljici raste lep cvet, u vidu levka, koji se pri dnu pretvorio u malu čašicu. Cvetni listići su zrakasto raspoređeni i nejednaki, veoma lepi i krupni. Boje su prema vrsti tamno-plave, čisto bele, crvene i…