Markotiranjem se razmnožavaju velike biljke kao na primer, stari fikus koji je odrastao previsoko i izgubio donje listove, te tako postao neugledan. Odabran lep i zdrav izdanak se na željenoj visini oštrim nožem zaseče (kao pri povijanju), načini fišek od tanjeg kartona i napuni zemljom pomešanom sa peskom ili vlažnom mahovinom i dobro se uveže oko izdanka. Zemlju ili mahovinu…

Na ovaj način mogu se razmnožavati begonija reks, afrička ljubičica, gesnerije, kalanhoje i druge biljke. Od begonija reks se uzima nešto stariji čvršći list na kome se šiljastim nožem preseku žilice – nervi tamo gde se razgranjavaju. List se položi na pesak tako da ga dodiruje celom svojom površinom sa donje strane. Da bi bolje prilegao, pričvršćuje se drvenim klincima…

Za setvu semenom uzimaju se saksije ili široki i plitki sudovi od zemlje, činijice, ili drveni sandučići oko 6 do 8 cm visoki. Ovi sudovi moraju imati na dnu dovoljan broj rupica u međusobnoj udaljenosti od 10 do 15 cm za oticanje vode. Dno sudova se pokriva crepčićima razlupanih saksija ili šljunkom, pa se na to naspe sloj zemlje debljine…

Pikirane biljčice rastu sporo dok se ne užile. Ali čim dobiju treći ili četvrti listić počinju sve brže da se razvijaju, pa ih treba ili ponovo na nešto veće rastojanje pikirati (na primer begonije, gloksinije, kalceolarije, primule i cinerarije) ili svaku biljčicu posebno posaditi u saksijicu.       Mnogi greše što za ovako malu biljčicu uzimaju preveliku saksiju. Zbog toga…

Venerina papučica, orhideja za koju možemo reći “narodska” može se nabaviti u vreme zimskih meseci kao lončanica. Ove biljke su križanci nastali od istočnoazijskih praroditelja. Porodica orhideja obuhvata oko 25000 vrsta rasprostranjenih gotovo po čitavoj kugli. Orhideje delimo po staništu: na one koje žive kao paraziti na drveću (epifitne orhideje) i one koje žive na tlu. Najveći broj vrsta venerine…

Ova žilava indonezijska orhideja naraste 210 cm. Ima debele listove poput traka i do dvanaest bledih, žućkasto-ružičastih, ružičasto-ljubičastih cvetova sa neobičnim smeđim mrljama. Vanda uspeva najbolje u velikoj visećoj korpici ili saksiji smeštenim u prostoriji gde zimska temperatura ne pada ispod 13°C. Treba je zaštiti od jakog sunca i obezbediti puno svežeg vazduha. Leti je treba obilno prskati mekom vodom…

Ova sitna orhideja, poreklom sa najviših planina Tibeta do formoze, cvetaće obilno između januara i maja. Boje latica kreću se od bele do tamnoljubičasto-ružičaste; bleda usna posuta je mrljama ciglaste, grimizno-ljubičaste ili žute boje. Zimi temperatura ovoj orhideji ne sme pasti ispod 4°C. Leti je treba zaštititi od direktnog sunca i obezbediti joj dosta svežeg vazduha. Od maja do septembra…

Ova nepalska orhideja nosi pojedinačne cvetove na stabljikama dužine 25 cm od oktobra do januara. Svaki cvet se sastoji od belih lapova i latica sa zelenim prugama i najsvetlijom primesom ružičaste boje. Oni okružuju svajno uglačanu, žuto-zelenu papučicu sa prelepim šarama. Prilikom nege ove biljke, ne sme se dopustiti da zimska temperatura padne ispod 7°C. Od marta do oktobra treba…

Ova otmena orhideja može narasti 90 cm, a ima kopljaste, zelene listove. Od maja do novembra razvija se na jako razgranatoj stabljici mnoštvo cvetova. Svaki cvet ima sitne, zelenkasto- žute i smeđe latice i lapove, kao i veliku usnu koja je tamnožuta sa crvenim mrljama. Leti trebaodržavati vlažnu atmosferu i zaštititi je od jakog sunca. Od maja do septembra prihranjuje…

Između avgusta i novembra, ova biljka koja potiče iz Gvatemale razvija na svakoj stabljici visokoj 30 cm obično do 7 valikih, jarkih, žutih cvetova sa prugama boje cimeta. Zimi odontoglosumu treba obezbediti veliku količinu svetlosti kao i temperaturu koja ne sme pasti ispod 7°C. Leti je treba zaštititi od jakog sunca i obezbediti joj puno svežeg vazduha. Kompost treba da…