Ledeburija
Suva područja južnoafričke pokrajine Kapland su pradomovina ove malene sukulentne biljke, ranije poznate pod nazivom Scilla violacea. Visina rasta retko pređe 15 centimetara. Posebnost ove biljke su nadzemne lukovice, iz kojih se razvijaju listovi. Ledeburije će vrlo lepo izgledati posadimo li nekoliko biljaka zajedno u posudu. Listovi dužine oko 8 do 10 cm, u osnovici su prošireni, a prema vrhovima šiljasti, izrastaju na kratkim peteljkama. Osnovna im je boja sivozelena sa tamnije zelenim nepravilnim uzorkom. Donja strana lista je purpurnocrvene boje i sjajna je. U maju, junu pojavljuju se grozdasti cvetići sa ljubičastim prašnicima. Na pojedinačnoj metlici može se naći 10 do 20 takvih cvetića.
Ledeburija se presađuje svake godine u proleće ili rano leto. To je prilika da podelite lukovice i posadite ih u drugu posudu. Biljci odgovara umerena vlažnost. Nikako neće podneti trajnije zadržavanje vode te joj stoga osigurajte dobru odvodnju stavljanjem na dno posude debljeg sloja šljunka. U periodu mart – avgust, biljku treba jednom mesečno prihranjivati tečnim gnojivima za kaktuse. Ledeburija voli svetlo mesto. Izuzev u vrućim, letnjim, podnevnim satima podnosi i direktno sunce. Prezimljuje i na toplom i na hladnom, tj. na temperaturi u rasponu između 10 i 20°C. Ovde važi pravilo – što je niža temperatura za prezimljavanje, to je manja količina vode za zalivanje. Za presađivanje upotrebite ilovasto-humusnu zemlju kojoj ste dodali polovinu grubog peska. Za plitki, široki korenov sistem prikladnije su plitke široke posude nego duboke. Presađuje se svake godine u proleće ili leto.