Korijander

Koriander je samonikla i kultivisana biljka iz porodice štitarki. Biljka je jednogodišnja, ali ponekad nastavi da raste i u drugoj godini. Naraste do 60 cm. Stabljika je razgranata, okrugla i sitno izbrazdana. Donji listovi su široki i nazubljeni, a gornji perjasti. Cvetovi su štitasti, beli i svetlo ružičasti.

Potiče iz sredozemlja i sa Bliskog istoka. Gaji se u mnogim zemljama umerenog klimatskog područja. Gaji se od davnina. Pominje se na egipatskim papirusima i u Bibliji. Jevreji su korijander stavljali u kolače. Kinezi su verovali da daje besmrtnost. U srednjem veku stavljali su ga u ljubavni napitak.

Bio je veoma čest u engleskoj kuhinji sve do renesanse, kad počinju više da se koriste egzotični začini. U 18 veku žvakale su se zašećerene semenke.
 
    Kao začin uglavnom se koriste osušeni plodovi, izbrazdane kuglaste semenke. Miris semenki je dikretan i nežan. Ukus je blag izrazit i slatkast sa elementima ukusa kore pomorandže. Nema gorčine i ljutine. Listovi su takođe začin. Miris im je poseban. Listovi se koriste u kuhinjama jugoistočne Azije, Južne amerike i Meksika. Korijander je jak antiseptik, dobro deluje na nervni sistem. U narodnoj medicini važi kao sredstvo protiv želudačnih tegoba. U Aziji uljem korijandera leče reumatizam i neuralgije.