Gajenje ruža u enterijeru – stanu

Pored gajenja u bašti – vrtu, ruža se može gajiti i u sobama – kraj prozora, na balkonima i na terasama. Najvažniji uslov je: što više svetlosti. To ne znači da ruže mogu po ceo dan biti izložene neposredno osunčavanju. Pored svetlosti potrebna je i svežina – kretanje vazduha, a zemlja nikada ne sme da bude osušena. Sudovi u kojima su ruže zasađene nesmeju biti pregrejane. Sve ovo lako je postići uz malo truda i ljubavi prema ovom poslu.

 
 
Ruže na balkonima.
 
    Postoje sorte ruža malog rasta koje su idealne za gajenje u sudovima. Ruže koje želimo da gajimo u saksijama obavezno kalemimo na podlogu koja je sposobna da se prilagodi malom prostoru a da istovremeno dobro hrani plemku. Najbolja podloga za balkonsku ružu je Rosa multiflora jer ima plitak i jako razgranat koren, koji dobro koristi i najmanji prostor. Da se koren ne bi u prethodnom uzgoju prethodno razvio najbolje je ruže namenjene gajenju u loncima od početka odgajati i kalemiti u malim plastičnim ili drugim saksijama tzv. “kontejnerima”. Ovakve ruže presađuju se sa busenom i odlično se više godina razvijaju.
 
 
Ruža u sobi.
 
    Ako želimo da imamo rascvetale ruže u sobi, za to je potrebno da prethodne godine zasadimo u saksiju prečnika od 12 do 14 cm sadnicu okalemljne ruže najbolje je izabrati one manje bujnosti (minijaturne, floribunde, polijanta hibrid). Tako zasađenu ružu negujemo u toku godine na dobro osunčanom mestu u kućnom vrtu ili na terasi. Samu saksiju dobro je ukopati u zemlju ili sanduk za cveće sve do ivice, da se sama zemlja ne bi u toku leta suviše zagrevala. Od 15. januara izvadimo saksiju sa ružom, očistimo je, i orežemo na dva – tri okca svaki izbojak i držimo je najpre 10 dana u prohladnom predsoblju da se prilagodi višljoj temperaturi. Nije važno da u ovom periodu bude osvetljena. Posle tog roka prilagođavanja može se uneti u prostoriju gde je temperatura oko 16°C do 18°C, na osvetljeno mesto, gde će ruža krenuti. Površinu saksije prekriti slojem treseta debljine oko 1 cm i stalno održavati vlagu. Može se izvršiti prihranjivanje rastvorom flovita, cvetala ili nekog drugog sredstva za prihranjivanje cveća. Treba paziti na propisanu koncentraciju. Kada su novi izdanci ruže dostigli veličinu od 10 do 15 cm, pojaviće se na njihovom vrhu začetak cvetnog pupoljka, sada je možemo doneti u sobu na stalno mesto, gde će doneti prvi cvet.
 
    Ružu u sobi možemo održati sve do kraja juna, dokle će doneti barem po dva cveta. Ako želimo dobiti cvet u tačno određeno vreme (za dan žena), onda proces forsiranja mora početi već u drugoj polovini decembra.
 
    Krajem juna, kada soba bude puna rezanog cveća iz slobodnog uzgoja, najbolje je da se saksijske ruže ponovo orežu na tri – četiri petolista i iznesu u vrt ili na terasu i dalje gaje kao i prethodne godine. Kod iznošenja treba paziti da ne dođe do ožegotina od sunca. Najpre je treba deset do petnaest dana držati u hladovini, a posle je ukopati zajedno sa saksijom na neko lepo sunčano mesto. Na ovaj način, saksijske ruže se mogu održati u dobroj kondiciji više godina. Svake treće godine, dobro je, zajedno sa busenom presaditi ružu u malo veću saksiju. Posle drugog ili trećeg presađivanja ostaviti ružu još nekoliko godina u poslednjoj saksiji. Ove ruže treba stalno štititi od bolesti i štetočina a zalivati i prihranjivati samo u toku vegetacije.
 
    Na ovaj način sobna ruža uspeva u sobi punih 10 godina kada postaje razvijenija, saksija joj je tesna, a produktivnost manja. Ovakvu ružu jednog proleća (u martu) pažljivo zajedno sa busenom, treba izvaditi iz saksije i posaditi u vrtnu kolekciju, gde će ona, oslobođena stege doživeti novu mladost i cvetati još dugo godina.