Orhideje

Verovatno da među mnogobrojnim egzotičnim biljkama u biljnom carstvu nema većeg i življeg šarenila i prelepih oblika u cveću kao što ga ima u orhidejama. Njihovi oblici cvetova su fantastični. Odlikuje ih neobično šarenilo boja i interesantan i poseban način rastenja. Ove prelepe biljke veoma su značajne i atraktivne za ljubitelje cveća, posebno za cvećare zbog divnog cveta. Potiču iz tropskih, vlažnih predela prašuma Amerike, Afrike, Azije i Australije.

 
    Gajenje orhideje za amatere – ljubitelje cveća dosta je teško i složeno. Tropske i evropske sorte zahtevaju pažljivu negu i specifične uslove. Pojedine sorte uz malo veću pažnju i negu mogu se gajiti u stanu.

Sve sorte orhideja uglavnom su višegodišnje biljke sa vrlo interesantnim buturičastim žilama, koje se mogu razviti u krtolice ili u puzeće korenje. Ima ih sa stablom i bez stabla. Kod nekih lišće je tvrdo i kožasto, a kod drugih debelo, mesnato, duguljasto i prosto. Cvetovi orhideja su većinom poređani u grozdovima i klasovima a kod nekih sorti stoje pojedinačno na svom jednostavnom stablu.
 

 
    Neke sorte orhideja rastu na istrulelom drveću ili mahovini kao epifiti a druge rastu na zemlji. U prirodi orhideje uzimaju hranu i vodu iz vazduha, koje u vlažnim tropskim predelima ima u izobilju, dok se sorte koje se gaje u stanu ili u staklarama moraju veštački hraniti i mora im se stvoriti dovoljno vlažnog vazduha.
 

 
    Orhideje se razmnožavaju semenom i delenjem korena. Da bi se odgajile iz semena (to mogu da proizvode samo stručnjaci) i procvetale, treba otprilike 8 – 10 godina, pa se zato pasioniranim ljubiteljima cveća preporučuje da kupe odgajane biljke. Najlakše je razmnožavati ih deljenjem korena na sledeći način: kada biljka procveta, koren treba iseći oštrim nožem na onoliko delova koliko ima zdravih okaca snabdevenih prividnim krtolicama. Za tu svrhu se uzima jak i mlađi bokor.

 
    Za gajenje orhideja mora se uložiti dosta truda uz veliko strpljenje, da bi bilo očekivanog uspeha i radosti. Treba održati što pravilnije razdoblje rasta i mirovanja, jer je to karakteristično za pojedine sorte. Za gajenje u stanu treba izabrati sorte koje će u sobnim prostorijama imati dovoljno svetla, toplote i vazdušne vlage tako da pri pažljivoj i pravilnoj nezi mogu napredovati i cvetati. Mada je u sobi teže održati potrebnu vlagu ona se ipak može donekle stvoriti ako se biljka dva do tri puta dnevno orošava ustajalom vodom ili kišnicom ali u kojoj nema kreča. Biljku treba ostaviti zimi da miruje, pošto je nemoguće pružiti joj potrebnu negu koju iziskuje.
 
    Orhideje traže laku, prozračnu i propustvljivu zemlju: deo grubog treseta u kojem ima dosta žila, dva dela barske mahovine koju treba prethodno vrelom vodom preliti, isprati osušiti i saseći na sitne komadiće. Sve ovo izmešati i dodati jedan deo suvog drveta od stare vrbe, javora, lipe ili toplole i nekoliko komadića drvenog ulja. U nedostatku treseta može se korisiti iseckano suvo bukovo lišće ili ruba listovka. Orhideje se sade u “korpice” koje treba prvo obložiti barskom mahovinom da ne bi zemlja ispadala. Na dno treba nasuti pomenutu mešavinu zemlje zatim uzeti koren orhideje očišćen od stare zemlje i žile raširiti i rasporediti usaditi do grla ali tako da grlo od žila bude nešto iznad ivice korpice. Na kraju zemlju treba pokriti barskom mahovinom. Tako zasađenu orhideju spustiti u jedan širi i dublji sud sa mlakom vodom. Posle pet minuta korpicu izvaditi iz vode i ocediti. Ovo potapanje ponovite dva do tri puta. Posle toga biljku uneti i smestiti u nešto tamniju zatvorenu prostoriju bez promaje. Ona tu neko vreme mora da ostane dok se ne užili. Potrebno je prskati svakog dana ustajalom mlakom vodom kako bi se održala vlažnost vazduha.
 
    U stanu je najjednostavnije gajiti orhideje na prozorskoj dasci ili specijalno izgrađenom prozoru uz dovoljno svetlosti, bez promaje, gde se orhideje najlakše održavaju, i gde stalna potrebna toplota i vlaga orhideju osvežava. Leti se biljka iznosi napolje i kači o drvo na svetlo mesto, zaklonjeno od jakog sunca, vetra i kiše. Najpogodnije su istočne verande gde biljke zagrejava jutarnje sunce. Orhideje se presađuju svake treće ili četvrte godine, naravno pošto precvetaju. Pri presađivanju treba paziti da se ne povrede žile. Ako su žile prorasle mahovinu i obavile se oko korpice ili saksije, treba ih od posude pažljivo odvojiti. Pri tome se ne smeju kidati. Bolje je saksiju razbiti pa sve zajedno ponovo presaditi u novu posudu nego li povrediti žile. Prizemne orhideje u kojih koren ne visi u vazduhu zahtevaju čvrstu podlogu i više mineralnih soli u zemlji. Zato pored navedene mešavine zemlje gorskim orhidejama treba dodati jedan deo livadske zemlje i 15% peska. Sade se u obične saksije na sličan način kao gorske. Radi dobre drenaže na dno saksije se stavljaju crepčići od starih razlupanih saksija i potom sloj pripremljene zemlje. Biljku treba pažljivo usaditi i odozdo zemlju pokriti barskom mahovinom. Zalivanje se vrši vrlo pažljivo. Leti, kad su biljke u vegetaciji treba ih dobro zalivati i češće vodom prskati. Spoljna mahovina visećih gorskih orhideja mora se orošavati toliko da se i zemlja nakvasi. To ih osvežava. Prizemnim orhidejama voda se sipa lagano pored ivice saksije tako da vlaga postepeno pridolazi žilicama. U vreme zalivanja cela saksija može se staviti do ruba ivice u mlaku vodu da bi se zemlja i odozdo dobro nakvasila. Orhideje takođe treba svakih 15 dana prihranjivati rastvorom prirodnih ili veštačkih đubriva. Preko zime biljka se zaliva svake druge ili treće nedelje. Prskati se mora svakog dana jednom, dva ili tri puta što naravno zavisi od sobne toplote, tj. u hladnoj prostoriji ređe a u toplijoj prostoriji češće. Prskanje (orošavanje) bijke je veoma potrebno i korisno kako za vreme vegetacije tako i za vreme mirovanja. Stvaranje vlažnog vazduha sprečava smežuravanje krtolica i sušenje sitnih žilica, a za vreme porasta oštećuju se mladi izdanci i pupoljci od suvog vazduha.