Hibiskus
Rod hibiskusa sadrži oko 150 vrsta, a pripada porodici Malvaceae. To su pretežno sub-tropska stabla ili grmovi čiji su varijeteti rašireni širom sveta. Na svom prirodnom staništu često služe kao živice jer imaju guste trnovite ogranke. Najomiljeniji varijetet za kuću je Hibuscus rosa – sinenis. Istraživači biljaka doneli su hibiskus u Evropu 1731 godine, a 1786 godine bila su poznata već tri varijeteta. I danas se stvaraju mnogi novi. Njihovi cvetovi su živih boja a prevladavaju crvena, žuta i narandžasta. Hibiskus mutabilis iz Azije ima debele čvrste grane, pokrivene mekanim dlačicama. Listovi su široki, na dugim peteljkama i dugački do 20 cm.
Njegovi cvetovi su beli ili belo – crveni, a biljka naraste i do 4 metra. Hibiskus archeri sa ostrva Zapadne Indije takođe naraste do 4 metra. Slična je vrsti Hibiskus Rosa – sinensis, ali ima veće listove a cvetovi su manji i gotovo uvek crveni. Hibiskus Zchizopetalus, hibrid iz tropske Afrike ima manje listove, a cvetovi imaju najviše 4 cm u obimu, iznutra su tamno crveni, a spolja svetlo crveni.
Cvetovi su glavna atrakcija vrste hibiskus, pa je šteta ako otpadnu dok su još u pupoljku. To se sprečava povećanjem vlažnosti vazduha, a danas se na tržištu mogu nabaviti i dva nova varijeteta H. Weekend i H. Moonlight, kojima ne otpadaju pupoljci. Lepi primerci te biljke imaju razgranat oblik, sjajno lišće i mnoštvo pupoljaka.
KARAKTERISTIKE:
Veličina: obično se prodaje velika oko 30 – 38 cm. U saksiji može narasti 120 – 150 cm.
Rast: u jednoj godini može se udvostručiti.
Doba cvetanja: neprekidno, od kasnog proleća do rane jeseni. Broj cvetova koji cvetaju odjedanput zavisi od veličine biljke. Svaki cvet traje samo 36 sati.
Miris: nema jak miris.
Svetlo: držite na svetlu, ali ne na direktnom suncu. Odlična je za zasenčene staklenike. Ako je u kući, držite je uz severni prozor.
Temperatura: za vreme rasta 18 – 21°C. Ako zimi temperatura padne ispod 10°C lišće će otpasti. Najviša letnja temperatura može biti 27°C.
Voda: u vreme rasta zalivajte barem 2 puta nedeljno, ali i više ako je vreme toplo i suvo. Zemlja ne sme biti prezasićena vodom jer korenje može trunuti. Zimi zalivajte samo jedanput nedeljno, posebno ako je temperatura niska, puštajući da se zemlja sasvim isuši po površini pre nego što zalijete.
Prehranjivanje: u doba rasta biljci treba dodati tečno hranjivo svakih 14 dana.
Vlažnost vazduha: leti im je potrebno mnogo vlage i prija im svakodnevno prskanje odozgo, inače pupoljci mogu otpasti. Zimi je držite suvljom, ali je u prostorijama sa centralnim grejanjem prskajte svaki drugi dan.
Vazduh: leti joj je potrebno mnogo svežeg vazduha, Izbegavajte plinske dimove i promaju.
Presađivanje: najbolje je to učiniti u proleće, odmah nakon obrezivanja, kada biljka počinje terati. Nemojte je staviti u preveliku saksiju jer će bolje cvetati u manjoj.
Orezivanje: orežite je svakog proleća da bude gusta i sa mnoštvom cvetnih pupoljaka. Podrezujte je i dok raste ako joj se stabljika previše izdužila.
Razmnožavanje: reznicama. Reznice uzete u proleće cvetaće iste godine. Zakorenite ih pri temperaturi od 18°C.
Životni vek: neograničen je ako se dobro orezuje – u proseku 3 – 4 godine.
Biljke pratilice: izaberite biljke koje po svojoj lisnoj strukturi deluju kao podloga prelepim cvetovima. Pogodni su filadendroni i zelene dracene.
Laka/teška: jednostavno se uzgaja ali se ne sme previše zalivati.