Priča o Tulipanu
Tulipan je dobio ime po persijskoj reči DUBLEND ili turskoj TULIPANT, što znači "omot na glavi", "turban" zbog karakterističnog oblika cveta.
Rod tulipana obuhvata oko 100 divljih vrsta koje su naj rasprostranjenije oko Kaspijskog jezera, zatim oko Crnog mora, odakle se šire prema severu, da bi preko Male i Srednje Azije doprli sve do srednje Evrope.
Sve te divlje vrste interesantne su samo sa botaničkog stanovištva. Za cvećarstvo je izuzetno značajna vrsta Tulipa Gesnerijana kao predak tada kultivisanih sorti.
O pravom poreklu naših baštenskih lala nemamo pouzdanih podataka. Po nekim podacima, lale su u Aziji bile poznate još pre 1000 godina. Prvi detaljniji opis dao je 1554 godine A. G. Busecq u svom pismu austrijskom vladaru Ferdinandu Prvom, u kome ga izveštava da u vrtu turskog sultana u Istanbulu cveta jedna veoma interesantna biljka koju Turci nazivaju tulipan. U Evropi lala je prvi put zacvetala u Ausburgu (Nemačka) 1559 godine, a prvi botanički opis dao je 1560 godine švajcarski naučnik Conrad Gertner (1515 – 1565). Međutim, koja je vrsta bila zapravo opisana ne može se utvrditi, ali Linne ju je nazvao Tulipa gerteriana i ona se smatra roditeljem svih današnjih formi lala.
Osnivačem proizvodnje i selekcije lala smatra se botaničar Clusius koji je kao nadzornik Bečkih carskih bašta i parkova, 1575 – 1576 godine proizveo iz semena više novih sorti.
Veoma zaslužan za otkriće novih vrsta lala je i botaničar Eduard Avgustus von Regel, koji je od 1855 godine na ovamo u predelima srednje i zapadne Azije otkrio značajne vrste lala, od kojih pominjemo C. Eichreli, T. Greigii, T. Kaufmanniana. Početkom 17 veka u Evropu je stizalo sve više biljaka sa raznih kontinenata. Neke retke i lepe vrste postale su predmetom pomodarstva. Nijedna biljka, čak ni orhideja nije izazvala takvu pomamu kakvo je bilo tulipansko ludilo koje je zahvatilo Evropu početkom 17 veka.
Lukovice divljih tulipana donete su s Levanta, a ukrštanjem dobijene su nove boje i oblici, pogodni za ukrašavanje domova i vrtova. Središte trgovine tulipanima postala je Holandija i za vreme tridesetogodišnjeg rata ludilo je dostiglo vrhunac.
Za tulipane se borilo, ginulo. Na njima se sticalo i gubilo veliko bogatstvo. Postali su čak i oblik sredstva za plaćanje i iz ruke u ruku prešlo je preko 10 miliona papirnih bonova za tulipane koji su donosiocu garantovali da u zamenu može da dobije lukovicu ili određeni broj lukovica. To je zabranjeno zakonom 1673 godine pa je takva trgovina zamrla ali Holandija je ostala snažno svetsko tržište za gajenje i dalji plasman tulipana.