Allium L. – ukrasni luk

Allium je naziv celog roda, ali za vreme Rimljana je označavao naziv samo za beli luk. Pretpostavlja se da naziv vodi poreklo od keltske reči “ALL” što znači štipa, sa obzirom na snažne mirise pojedinih biljnih delova. U ovaj rod spadaju i naše najvažnije kulturne biljke, kao što su beli luk (Allium Sativum), crni luk (Allium Cepa), zatim praziluk (Allium Porrum), kao i mnoge u cvećarstvu gajene vrste.

    U daljem tekstu govoriće se samo o onim ukrasnim lukovima koji imaju hortikulturnu vrednost….

    Rod obuhvata oko 280 vrsta od kojih su oko 80 manje ili više značajne u hortikulturi. Ukrasni lukovi su veoma rasprosttranjeni. Rasprostranjeni su od vlažnih tropskih preko suvih stepskih pa do hladnih i severnih područja naše planete. Ipak najveći broj vodi poreklo iz suvih područja Srednje Azije. Vreme cvetanja je različito i proteže se od aprila do oktobra meseca. Boja cveta kreće se od bele, žute do plavo – ljubičaste boje. Cvet je prost i sastavljen od 6 slobodno stojećih omotača i šest prašnika koji su duži i nadvisuju listiće cvetnog omotača. Tučak je tročlan a plod je trodelna čaura u kojoj se nalaze jedna do dve semenke crne boje. Lukovice i listovi imaju karakterističan i snažan miris jer sadrže Allylsulfid.

    Ukrasni lukovi imaju određenu primenu u vrtovima ili kao rezani cvet, odlično rastu u polusenci i veoma su pogodni za stvaraje velikih cvetnih livada zbog čega često nalaze primenu u ozelenjavanju.