Paprat Nefrolepis
Paprati su pogodne za uzgoj u kući jer podnose priličnu senu. Međutim, njima je potrebno mnogo vlage u vazduhu, pa ne uspevaju uvek u stanovima sa centralnim grejanjem osim ako se na neki način ne osigura potrebna vlaga. Vrsta nephrolepis nije u tome izuzetak, inače je prilično otporna i lepog oblika. Pripada porodici Polypodiaceae, a ime joj potiče od grčkih reči nephros – bubreg i lepis – ljuske – verovatno zbog oblika listova. Poznata je pod narodnim imenom lestvičasta paprat zbog simetrično poređanih liski uz peteljku lista.
Poznato je oko 35 vrsta, a rasprostranjene su u tropima. Nepholepis je u viktorijansko doba bila najomiljenija paprat zbog mekih, lučno savijenih listova, a omiljena je i danas. Njezin raskošni slap listova dobro se uklapa i u savremeni i u tradicionalni dekor. Raste dobro i u saksiji i u visećim korpama, pod uslovom da uvek bude dobro zalivena i da vlažnost vazduha bude velika.
KARAKTERISTIKE:
Veličina: obično se sadi u saksije veličine 12 cm i ima listove duge 46 – 50 cm. Izraste u velike biljke sa listovima do 76 cm.
Rast: udvostruči se za godinu dana.
Doba cvetanja: paprat nema cvet. Sitne spore stvaraju se na naličju lista obično u proleće ili leti.
Miris: biljka bez mirisa. Svetlo podnosi prilično senovita mesta. Leti ne sme biti na direktnom suncu.
Temperatura: zimi je najbolje 14 – 15°C. Može podneti i 3°C nižu temperaturu. Ako je držite na niskoj temperaturi održavajte je prilično suvom, zalivajući je samo jednom nedeljno. Leti je držite pri 18°C – 21°C. Ne godi joj temperatura iznad 24°C ako vazduh nije veoma vlažan.
Voda: držite je uvek vlažnom osim ako je pri niskoj temperaturi. Leti zalivajte 2 – 3 puta nedeljno, a zimi barem jednom nedeljno, najbolje kišnicom.
Prihranjivanje: leti dodajte vodi tečno hrajnivo svakih 14 dana. To pogoduje snažnom rastu.
Vlažnost vazduha: poželjno je svakodnevno prskati vodom u kojoj nema kreča što nije uvek moguće ako živite u kraju sa tvrdom vodom. Ako je biljka u saksiji, stavite je na mokre kamenčiće. Ako je u visećoj košari svakodnevno je prskajte.
Čišćenje: prskanjem održava biljku čistom. Ne prskajte je sjajem za lišće.
Vazduh: ne godi joj suv i pretopao vazduh. Držite je dalje od plinske vatre i promaje, jer to može uništiti biljku.
Zemlja: najbolji je tresetni kompost.
Presađivanje: dobro je presaditi biljku svakog proleća. Presađujte je u plastične saksije jer one bolje zadržavaju vlagu nego zemljane.
Razmnožavanje: u proleće posadite mlade biljčice što se stvaraju u bokoru. One će se zakoreniti uz ivicu saksije. Klijalište nije potrebno.
Životni vek: obično traje godinama, ali može iznenada uvenuti bez nekog posebnog razloga. U prostoru sa suvim vazduhom imaće kratak život.
Biljke pratilice: male i srednje biljke pogodne su za mešane nasade u raznim posudama i žardinjerama. Velike biljke su najlepše pojedinačno.
Laka/teška: prilično se jednostavno uzgaja, napreduje bolje uz dobru negu i pažnju.