Nolina
Nolina raste veoma sporo. To, kao i njen egzotičan izgled objašnjava njenu vrlo visoku cenu. Međutim za razliku od ostalih egzotičnih biljaka, nolinu je veoma jednostavno negovati. Nolina potiče sa visoravni Meksika i Gvatemale. Već prvi pogled na biljku objašnjava njeno drugo ime (slonova noga). Zadebljani donji deo stabla zaista podseća na slonove noge.
Botanički gledano, nolina pripada porodici agava, te je jukin srodnik. Dugi tanki sivo-zeleni listovi rastu u obliku guste rozete na vrhu stabalca i spuštaju se do zemlje. U svojoj pradomovini biljka izraste gotovo do 10m visine. U sobnom uzgoju to, naravno nije moguće jer nolina raste veoma sporo. U svojoj postojbini biljka se prilagodila jakom suncu i dugim sušnim razdobljima. Stoga nije čudno da se lako može uzgajati.
Mlade biljke najčešće imaju samo jedno stablo sa lisnom rozetom na vrhu. Starije se razgranjuju i deluju vrlo dekorativno jer imaju više lisnih rozeta. Sitni, beli cvetovi će se pojaviti samo kod starijih biljaka i to samo u optimalnim uslovima, a to su: mnogo sunca, topline i oskudno zalivanje. Uzgoj ove biljke veoma sporog rasta traje godinama. Stoga su biljke koje se mogu kupiti u cvećarama najčešće uvezene iz Srednje Amerike. Pogotovo kod većih biljaka možete biti sigurni da nisu nastale mukotrpnim uzgojem, već su ”ukradene” sa izvornih staništa u svojoj postojbini – drugim rečima, jednostavno su iskopane. U to ne treba sumnjati , jer je potražnja za tom lepom egzotičnom biljkom sve veća.
Nega noline je veoma jednostavna. Leti se zaliva odstajalom vodom, sobne temperature , a između zalivanja treba pustiti zemlju da se blago zasuši, prihranjuje se samo leti od maja do septembra svakih 8 do 10 dana. Zimi prihranjivanje treba obustaviti. Nolina kao i njen bliski srodnik juka, podnosi direktno sunce. Ipak joj u tom slučaju treba osigurati prozračnije mesto, ili zastititi od podnevne žege. Zimi je treba staviti na veoma hladno mesto, gde je temperatura od 8 do 10°C i zalivati veoma oskudno. Zbog veoma sporog rasta nolina se presađuje svake druge godine, a starije biljke i ređe. Sade se u hranjivu zemlju u koju se dodaje 15% peska i ilovače .