Vanila
Vanila je biljna vrsta iz porodice kaćuna ili orhideja. Osetljiva je tropska penjačica. Naraste uvis 9 – 15 metara. Dugi, žilavi, mesnati, jajoliki listovi rastu na čvrstim stabljikama. Žuti ili narandžasti cvetovi pojavljuju se tri godine nakon sadnje. Iz njih se razvijaju mirisni tobolci (mahune, štapići). Dugi oko 20 cm. Biljka potiče iz Meksika, odakle se proširila po tropskim područjima. Uzgaja se u posebno zasađenim šumama, gde se veštački oprašuje.
Asteci su uočili neodoljivost vanile. Pili su Xocolaatl, kakao aromatizovan vanilom, zaslađen medom i obojen ašiotom. Verovali su da je vanila sredstvo za stvaranje dobrog raspoloženja. Kortez je doneo vanilu u Evropu u 16 veku.
Tobolci se beru nezreli, zeleni. Sušenjem i fermentacijom postaju tamno braon i prijatno mirisavi. Uz šafran i karamom vanila je najskuplji začin. Miris je prijatan i snažan, a ukus nežan, raskošan i slatkast. Duži tobolci imaju deblju opnu pa se više cene. Najbolja vanila dolazi iz meksika i madakaskara. U kulinarstvu se uz ceo tobolac koristi i mlevena vanila, kao i prirodni alkoholni ekstrakt vanile.
Vanila je najvažniji začin slatkih jela: kolača, kremova, biskvita, keksa, pudinga, kompota, slatkiša, čokolade i naravno sladoleda. Vanilom se aromatizuju punč, vruća čokolada , mlečni napici, kuvano vino, sangrija, i čokoladni likeri. Vanila sadrži eterično ulje vanilin. Upotrebljava se i u proizvodnji kozmetičkih preparata.