Prizemne Orhideje

 Cypripendium

    Ova je familija orhideja rasprostranjena po celom svetu čak i u Sibiru. Vrlo je interesantan sklop njenih cvetova: usna je naduvena i liči na papučicu a dve donje latice koje rastu iz grla papučice izgledaju kao dva lopara. Veći deo ovih biljaka obično uspeva zimi, u hladnijoj sobi, na temperaturi od 12 C. Boje ovih orhideja su vrlo različite. Cvet je u nekih čisto zelen a kod drugih šaren.

    Za gajenje u stanu preporučuju se ove vrste: C. Acaule, poreklom iz Severne Amerike. Ima većinom po dva sedeća stabla, široka, ovalna, sa jakim nervima: snabdevena je runavim listom iz čije sredine raste nešto više stablo, na kome je samo jedan cvet. Usna u cvetu je naduvena, dugačka do 5 cm, bledo – ljubičasta, protkana tamnim žilicama, cveta u martu i u aprilu.

    Ovo je vrlo lepa domaća biljka, raste kod nas po vlažnijim šumama. Ima uspravno, 20 do 25 visoko i maljavo stablo koje nosi jedan ili dva drškasta cveta. Cvet se sastoji od 4 tamne latice i jedne naduvene po malo spljoštene žute usnice. Lišće je sveobuhvatno, ovalno, maljavo i nabrano. Cveta u martu i aprilu.

Cypripedium Guttatum

    Ova vrsta rasprostranjena je u Severnoj Americi, severnoj Rusiji i u Sibiru. Ima čisto bele, crvenim tačkicama osute cvetove. Usnica joj je nešto duža od donjih latica, sa pomalo pljosnato otvorenim grlićem. Cela biljka je visoka nekoliko santimetara. Pogodna je za gajenje u saksiji.

Cypripedium Lowii

    Raste u gustim šumama na zemlji i na drveću ostrva Bornea. Ova je biljka stvorena za gajenje u saksiji i u hladnijoj sobi na temperaturi do 10°C. Stablo je dugačko 50 do 100 cm i nosi 3 do 5 zelenkasto žutih cvetova, išaranih purpurnim pegama i poprečnim prugama. Lišće je dugačko 30 do 35 cm i tamo-zeleno. Može se gajiti preko zime i u hladnijoj sobi na temperaturi do 10°C.

Laeliae

    su u srodstvu sa Cattleya-ma. Imaju vrlo krupne, izvanredno lepe svetlije cvetove. Ove vrste su stvorene za stan i obično uspevaju u sobi na umerenoj temperaturi: zimi cvetaju. L. Cinnabarima raste sasvim pri dnu stabla, na drveću, u planinama Brazila. Stablo može biti uspravno ili povijeno, dugačko 30 do 35 cm. sa četiri do sedam prelepih narandđasto crvenih cvetova. Cveta u februaru i martu. Cvetovi (kod pravilne nege) traju 5 do 6 nedelja, lišće je kopljasto, dugačko 10 do 15 cm. L. Albina, raste sa belim cvetom i crvenkasto-žućkastom usnicom. L. Harpophylla-u odlikuju prelepi narandžasti cvetovi i usnica.

Laelia Majalis

    Ovoj vrsti je postojbina Meksiko. Raste vrlo nisko i zbijeno. Mada ne cveta toliko kao njene srodnice ipak je jedna od najlepših vrsta u svojoj familiji. Nadzemne krtolice su dosta krupne, ponekad kao golubije jaje. Cvetovi su takođe dosta krupni, svetli, široki 10 do 12 cm. Latice su srebrnasto-ljubičaste, a usnica crvenim pljoskama posuta i oivičena roza ivicama, dok je sredina čisto bela. U sobi je treba smestiti tako da preko cele godine bude blizu prozora. Ne škodi sunce. Obično cveta u maju a cvet se dugo drži.

Zygopetatum

    U ovoj familiji ima dve vrste koje se mogu uspešno gajiti u saksiji i preko zime u nešto hladnijoj sobi ako ima dovoljno vlage i vazduha. Pre svega dok raste. To su Z. Tigrina i Z. Naxillare koje cvetaju zimi. Rastu pri zemlji po dolinama Brazila. Njihove krtole su ovalne, brazdaste, a lišće je dugačko 25 cm, kopljasto, pri dnu nešto suženo, stablo je dugačko 25 cm i na njemu su cvetovi grozdasto poređani. U cvetu su latice i lapice zelene, sa većim tamno-crvenim pljoskama i prugama. Takva je i čelenka, a usna je bela ili ljubičasta pri dnu išarana sitnim crvenim pegicama. Na jednoj stabljici ima po 8 do 15 listova.