Fikus

Fikus je veoma omiljena sobna biljka – mada kod nas nikada ne cveta. Poreklom je iz Indije i Južne Afrike. Vrlo je dekorativan zbog velikog elipsastog kožastog lišća i šiljastih lisnih crvenih pupoljaka, naročito ako je lepo odgajeno razgranato stablo. Razlika između ova dva fikusa je samo u tome što prvi ima mnogo duži i šiljastiji list, a drugi, F. decora mnogo širi, krupniji i tamno – zeleniji list. Decora je znatno dekorativniji i lepši, naročito var. Schryveriana sa belim listovima i zelenim prugama. Najviše mu prija mesto pored prozora, gde ima dovoljno svetla, ali ni on ne voli jako sunce. Zimi se drži u nešto hladnijoj prostoriji, od 8 do 10°C, uz umereno zalivanje.

On je veoma osetljiv na preveliku vlagu u zemlji, kao i na neredovno zalivanje, pa mu u takvim slučajevima lišće požuti i opadaju. Zato treba paziti i na dobru drenažu – odvod vode iz saksije, da se odvodna rupica na dnu saksije ne začepi. Fikus bio star ili mlad , treba svakog proleća presađivati u humusnu rastresitu zemlju sa dodatkom 15% čistog rečnog peska. Ako se biljke presađuju u velike saksije, ovoj mešavini se dodaju komadići drvenog uglja i eventualno 1 deo treseta. Mlade biljke se presađuju u nešto veće saksije, dok je stare najbolje ostaviti u istom sudu, ali sa svežom zemljom. Sve to zavisi od toga kakav korenov sistem ima biljka.
 
    Svakih 14 dana, a leti svakoh 8 dana, treba lišće oprati mlakom vodom u kojoj se prethodno rastvori malo kalijevog sapuna, a posle toga isprati čistom vodom. Na taj način se drži čisto od prašine a što je najvažnije, biljka se sačuva od tripsa i od crvenog pauka, koji su njeni najopasniji neprijatelji. Fikus ne podnosi promaju ni nagle promene temperature, dakle potrebna je opreznost, naročito zimi prilikom provetravanja prostorija.
 
    Ako su gornji listovi fikusa manji od donjih, to znači da biljka gladuje, odnosno da joj je potrebna sveža zemlja. Za vreme vegetacije, više puta preko leta u razmaku od 8 do 10 dana, biljku treba prihranjivati tečnim hranjivima.