Epifitne Orhideje

Cattleya Amethystima

    Postojbina ove vrste je Brazil. Na svakom stablu su obično po 3 cveta. Cveta (prema okolnostima) od decembra do marta. Cvetovi su prelepi. U prečniku su široki 10 – 12 cm. U osnovi su beli sa ljubičastim ili plavim prelivom, purpurnim ili crvenim šarama.

Cattleya A Mossiae

    Raste na drveću po prašumama Venecuele. Cveta od februara do aprila. Cvetovi su neobično lepi. Na bokoru se nalazi 10 do 12 cvetova širine 15 do 18 cm. Latice i lapice su otvoreno crvene ili ljubičasto roze sa oko 10 cm dugačkom i 5 cm širokom usnicom, koja je na vrhu ivice žuta, isprskana purpurnim tačkicama, a po sredini istom bojom presvučena.

    Pored ove dve ima još izvanredno lepih varijeteta: Cattleya Elegans sa divnim krupnim roze cvetom i krvavo crvenom usnicom i Cattleya Labiata, sa veoma krupnim (oko 20 cm) nežno-roze cvetom, čija je usnica purpurna, kovrdžava i 10 cm dugačka. Cattleya-e gorske orhideje gaje se vrlo dobro i u saksijama, najbolje napreduju na temperaturi od 12 do 15 cm, a kad se počnu pojavljivati cvetni pupoljci toplotu treba povećati.

Odontoglossun

    I u ovoj familiji vredno je spomenuti dve vrlo lepe vrste koje dobro uspevju u sobi iako im je postojbina Meksiko, gde rastu na drveću u planinskim toplim šumama.

    Prva, interesantna vrsta je O. Membranaceum. Njeno lišće raste svako za sebe. Tamno-zeleno je, kopljasto-zašiljeno, a pri dnu nešto suženo. Njene krtolice su više pljosnate. Stabla su visoka do 30 cm i svako nosi 3 do 5 cvetova. Cvetovi su široki do 5 cm sa ljubičasto-roze bojom prelivenim laticama i ljubičastim ili belom usnom. Cveta u proleće. Njen cvet se kod pravilne nege može održati četiri do pet nedelja.

    Druga neobično lepa vrsta je: O. Rossi-Majus. Svako stablo nosi po tri do pet cvetova. Stablo je široko 5 cm. Cvetne latice su sasvim bele a pri dnu su išarane nešto tamnijim pregicama. Ova prelepa vrsta cveta zimi u januaru i februaru. Njeni cvetovi dugo traju. Oncidijum iz toplih peruanskih prašuma je takođe vrlo bogata familija po svojim varijetetima.

    Za gajenje u stanu najpogodnije su: O. Macrathum i O. Varicosu Rogersi. Ove biljke treba držati blizu prozora i blizu svetlosti jer tada vrlo dobro uspevaju i lako se održavaju. Pri pravilnoj nezi izdašno cvetaju. Većinom su žute ili roze boje, manje ili više osute tamnim i purpurnim tačkicama. Kod O. Macrathum-a cvetovi su kao voskom preliveni. Vrlo su mirisni a široki 7 cm. Njihove krtolice su 12 – 16 cm dugačke, sa dva kopljasta tamno ili svetlo zelena lista koji su presvučeni žutim prugicama. Cvetaju leti u julu i u avgustu. Stanhopeae raste na žbunovima u toplim i vlažnim prašumama Meksika.

    Najpodesnija je za gajenje u stanu S. Tigrina, koja ima sasvim sitne krtolice sa po jednim ovalno-zaošternim krupnim listom. Stabljičice rastu direktno iz žila a svaka može da donese najviše tri cveta, vrlo krupna izvanredno lepa sa prijatnim mirisom. Široki su 15 – 20 cm, dve spoljne latice su nešto duže i šire dok su unutrašnji uže i uspravne beličasto-žute i osute tamno crvenim mrljama. Usnica je bela i osuta krvavo-crvenim, sitnim tačkicama.