Cizus antarktika

Ova lepa puzavica donešena je u Evropu iz Australije pre otprilike 100 godina. Ima lepo svetlo-zeleno lišće sa nazupčenom ivicom. Veoma je omiljena penjačica, koja izvanredno lepo odgovara sobnom nameštaju u modernim stanovima. Vrlo je otporna i lako se prilagođava. Dobro podnosi hladovinu kao i svetlo, samo ne i jako sunčana mesta. Prilagođava se i lošijoj zemlji, ali joj ipak najviše odgovara humusna ilovača izmešana sa nešto peska. Na toplotu nije osetljiva, pa se zimi može držati i u nezagrejanoj prostoriji na 3 do 6°C, a isto tako i u zagrejanoj na temperaturi od 16 do 18°C. Zalivati je treba umereno, u zagrejanoj sobi više, a u nezagrejanoj manje. Razmnožava se reznicama, zrelim izdancima.

Pored Cissus-a antarctica ima i Cissus incisa, zatim Rhoi-Cissus rhomboidea koja je veoma dekorativna. Ima nešto jače nazupčeno lišće, ali je otporna isto tako kao i Cissus antarctica. Ima još nekoliko lepih varijeteta Cissus-a kao: Cissus discolor (Ostrvo Java), sa vrlo lepim obojenim lišćem, odozgo sivo-crvenkasto sa srebrnim šarama a odozdo ljubičasto-crveno. Ova vrsta zahteva topao, vlažan vazduh i temperaturu od 20 do 25°C. Zimi, kad miruje, dovoljna je toplota od 10 do 14°C. Presađivati je treba u proleće u mešavinu zemlje: 60% listovke, 35% klijališne i ostalo peska. Za vreme vegetacije treba je češće prihranjivati veštačkim đubrivima. Ova vrsta je veoma osetljiva na promenu temperature kao i na suvi vazduh.