Prihrana biljaka
Da bi biljke dobro uspevale i da zaista budu ukrasne u pravom smislu reči, što je želja svakog ljubitelja cveća, potrebno im je osigurati obilje hrane. U prvo vreme nakon kupovine biljke, zemlja u posudi sadrži još uvek dovoljne zalihe hranjivih materija. Ubrzo će se one potrošiti te, da biljka ne bi zakržljala, mora se prihranjivati. Potrebe naših biljaka za hranom veoma su različite. Biljke brzog i jakog rasta traže češće prihranjivanje od onih koje se polagano razvijaju. Međutim bez prihranjivanja neće moći živeti ni jedna biljka, pogotovo ako duže vreme raste u istoj cvetnoj posudi. Idealna sredstva za prihranjivanje su tečna hranjiva koja dodajemo vodi za zalivanje. Ona sadrže sve hranjive sastojke neophodne za život biljke. Najvažnije hranjive materije u prihrani biljaka su: AZOT , koji pospešuje rast lišća i izboja. Premalo azota u hrani dovodi do zaostajanja u rastu. Rezultat toga su žuti listovi i slabi izboji.
Previše azota uzrokuje prekomeran rast lišća. Tkivo biljke je sunđerasto, neotporno na vanjske uticaje, podložno oboljenju i napadu štetočina. FOSFOR je veoma važan za stvaranje pupoljaka kod cvetnica. Osim toga povoljno deluje na klijavost semena i zakorenjivanje reznica. Manjak fosfora javlja se i kod sobnih biljaka. KALIJUM je biljkama neophodan za razmenu materija. Povećava asimilacijsku sposobnost hlorofila i otpornost biljke na sušu.On čini biljku čvršćom. Na njegovo pomanjkanje ukazuju smeđi rubovi listova. Međutim kod sobnih biljaka vrlo retko dolazi do pojave manjka kalijuma u prihrani. MAGNEZIJUM je delimično odgovoran za stvaranje lisnog zelenila. Pomanjkanje magnezijuma u tlu rezultira bolesnim promenama na rubovima listova. Kod starijih biljaka listovi otpadaju. Biljke se redovno prihranjuju tokom celog razdoblja rasta. To važi za najveći broj lisnatih i cvetajućih biljaka. prihranjivanje počinje u martu i nastavlja se tokom celog leta sve do početka oktobra. Biljkama koje rastu na dobro osvetljenom mestu potrebno je mnogo više hrane od onih na zasenčenom mestu. Raznim ispitivanjima dokazano je da biljke na južnom prozoru, svetlom i sunčanom , trebaju tri do četiri puta više hranjiva od onih koje su uz severni prozor. Od kraja oktobra do početka marta najveći broj biljaka se nalazi u fazi zimskog mirovanja. U to vreme se u potpunosti prekida prihranjivanje