Kaktusi

Porodica kaktusa obuhvata preko stotinu raznih oblika. To su biljke sušnih predela i nemaju lišća kao ostale biljke. U stabljici nagomilavaju rezervnu vodu, a njihovi listovi su se pretvorili u trnje, bodlje, dlačice, koje ih zaštićuje od isparavanja i od životinja. Postojbina im je Srednja i Južna Amerika, ali ih ima i u Zapadnoj Americi, Australiji, zapadnoj Indiji. Pre otkrića Amerike nije se znalo za kaktuse. Sada ih ima širom celog sveta. Njihovi oblici su raznoliki i čudnovati. Pravi su mali ježevi ili su bradavičasti, džbunasti, glavičasti, a neki liče na klipove, korale, čirake, zmijice, stubiće, sunđere.

Njihove bodlje specijalnih egzotičnih oblika, skromne potrebe, i lepota cveta čine ih veoma omiljenim sobnim biljkama. Kaktusi se najpravilnije neguju ako se izlože sunčanoj strani i zalivaju samo onda kada im je zemlja sasvim suva. Zimi im treba dati umereno toplo i suvo mesto, mada neki kaktusi (Opuntie) podnose i nešto nižu temperaturu. Za vreme zimskog mirovanja kaktusi se gotovo i ne zalivaju. Polovinom maja, kada nastanu topliji dani kaktusi se iznose napolje, ali se prethodno moraju priviknuti na spoljni vazduh i ispočetka se pričuvati od jakog sunca i vetra, dok se malo ne aklimatizuju. Presađuju se svake treće ili četvrte godine posle precvetavanja, opet u saksijice ili dekorativne cvetne činijice. Zemlja za kaktuse treba da bude laka i rastesita sa 15% rečnog peska i malo prašine od drvenog uglja. Razmnožava se semenom, reznicama ili izdancima koji se posle pažljivog otkidanja od starog kaktusa pospe drvenim ugljem (prašinom) radi sprečavanja truljenja, ostavi dva – tri dana da ožiljak zaraste, pa se zasadi u zemlju izmešanu peskom.