Životni uslovi biljke
Cveće i druge ukrasne biljke mogu se sa uspehom gajiti u stanu samo ako im se omoguće povoljni životni uslovi, tj. ako im se obezbedi u optimalnoj meri sve ono što im je neophodno za život: dovoljno sunčane svetlosti i toplote, vode, vazduha i zemlje odgovarajućih hemijskih i fizičkih osobina.
Sunčana svetlost je najvažniji životni faktor za svaku biljku. Ona utiče na stvaranje hlorofila (biljnog zelenila). Ako svetlosti nema, dolazi do etioliranja biljke tj. gubljenja zelenila.
Životni proces hranjenja biljke, tj. primanje rastvorenih hranjivih sastojaka iz zemlje i stvaranje skroba u lišću uz pomoć hlorofila, može se odvijati samo u prisustvu svetla. Zato bez svetlosti biljka ne može uspevati. U takvim uslovima biljka će kroz nekoliko dana izgubiti svoju zelenu boju, požuteće i na kraju uginuti.
Svetlo utiče i na brzinu razvitka biljke. Da bi biljke u stanu bujno rasle i napredovale, treba ih smestiti na najsvetlije mesto u sobi, a po mogućstvu staviti uz sam prozor. Ali na žalost to se ne može uvek.
Toplota je vegetacioni faktor, od koga u velikoj meri zavisi intenzitet porasta i razvića biljaka i svi fiziološki procesi kao što su: klijanje, cvetanje, oplođenje, dozrevanje itd. Svaka promena toplote ima jak uticaj na biljku. Pri tome su podjednako štetne suviše niske kao i suviše visoke temperature. Jače zahlađenje izaziva poremećaj u rastu i razvitku pa i uginuće biljaka. Visoka temperatura, izaziva gubitak vode, pa se radi toga smanjuje pritisak (turgor) u ćelijama i biljka vene. Takva se biljka posle teško oporavlja, pa često ugine.
Ukrasne biljke mogu se podeliti na dve veće grupe: na biljke koje treba držati u toplom (oko 18°C) i na one koje mogu podneti hladnije prostorije (oko +5°C do 8°C). Biljke se donekle mogu prilagoditi manjim promenama temperature, ako nije velika razlika između najviše i najniže i ako promene nisu prenagle.
Biljke u stanu zimi treba zaštititi od hladnog strujanja vazduha koji ulazi u prostoriju pri prozračivanju, od promaje i jačeg rashlađivanja prostorija noću. Razlike od nekoliko stepeni one bez štete podnose. Za ljubitelje cveća važno je da znaju, koje biljke treba držati u toploj, a koje mogu prezimiti i u nezagrejanoj prostoriji – pod uslovom da ni tu temperatura ne pada do tačke mržnjenja.
Voda je neophodna svakoj biljci. Ona je veoma važan faktor u gajenju cveća u stanu. Voda omogućava biljkama da u vidu rastvora uzimaju iz zemlje sve neophodne mineralne materije. U vodi rastvorene mineralne soli, koje korenova mreža usisava, dižu se kroz stabljiku do lišća, u kom se od mineralnih sastojaka stvara organska hrana.
Voda takođe omogućava i kretanje sokova i prenošenje organskih materija stvorenih u lišću u sve delove biljke. Voda snabdeva biljke i kiseonikom koji im je neophodan za izgrađivanje organskih materija i regulisanje toplote. Voda uslovljava klijanje i nicanje semena, a zatim omogućuje rast i razviće biljaka.
Biljke gajene u stanu obično se zalivaju vodom iz vodovoda. Međutim ta voda je mahom tvrda, jer u njoj ima dosta kreča, koji ne prija mnogim biljkama, kao na primer , azalejama, hortenzijama, primulama i mnogim drugim. Zato ove biljke treba zalivati mekom vodom, najbolje kišnicom, a ako ovakve vode nemamo treba uzeti ustajalu vodu u kojoj se kreč već slegao.
Treba istaći da je kišnica idealna za zalivanje cveća, pa je treba ako je to ikako moguće, skupljati i čuvati, najbolje u zamračenoj prostoriji da se u njo ne bi stvarale alge. Vazduh je biljkama takođe neophodan za život.
Kao i svako živo biće, biljka diše, a zato joj je neophodan kiseonik iz vazduha. Pored toga, biljka preko majušnih pora na lišću uzima iz vazduha i ugljen-dioksid. Vlaga vazduha je isto tako značajan faktor za uspešno gajenje cveća u stanu. Međutim biljkama u stanu nije uvek lako stvoriti vlažan vazduh, naročito zimi u prostorijama koje se zagrevaju.
Biljke preosetljive na veću toplotu i suv vazduh, kao amarilis, ciklame, cinerarije, primule i druge, treba smestiti u manje zagrejanu sobu, u kojoj je temperatura 8°C do 10°C.
Ali ako se ove biljke ipak žele držati u toploj sobi potrebno je postupiti ovako: u nešto veću podlošku, u koju je stavljena saksija sa cvećem, treba naliti vode. U podlošku sa vodom treba staviti manju tacnu obrnuto, tako da saksija ne stoji direktno u vodi. Voda se polagano isparava i stvara oko biljke uvek potrebnu vlagu. Pored toga, biljke treba po nekoliko puta dnevno orositi finim kapljicama ustajale vode.