Đurđevak
Ime đurđevak potiče od latinske reči Canvallis što znači dolina, jer se ova biljka masovno pojavljuje u dolinama. Rod je zastupljen vrstom Convallaria majalis, koja je široko rasprostranjena u celoj Evropi, Severnoj Americi i Aziji. Stalan je pratilac hrastovih, lipovih i svetlih četinarskih šuma.
Đurđevak je višegodišnja biljka čiji su cvetovi zvonastog oblika, bele boje, snažnog i prijatnog mirisa. Cveta u aprilu mesecu a plod je trodelna bobica crvene boje.
Značaj đurđevka kao veoma omiljenog rezanog ili saksijskoh cveća bio je naročito velik pre 100 i više godina, kada se u Nemačkoj proizvodio u neverovatno velikim količinama i predstavljao provorazredni eksportni artikal. U naše vreme potisnule su ga druge vrste rezanog cveća, te mu je značaj nešto opao…
Največi proizvođači đurđevka su Nemačka sa proizvodnjom u okolini Hamburga, Libeka i u oblasti Šlezvig – Holštain, gde se duž reke Elbe, na kiselim i peskovitim terenima, nalaze najbolja proizvodna područja.
Kod nas ne postoji organizovana proizvodnja cveta za rezanje niti proizvodnja rizoma radi pospešivanja. Sadašnja celokupna ponuda rezanog cveta obezbeđuje se branjem cvetova po šumama ili sa površina u kućnim vrtovima gde gotovo bez ikakve nege odlično raste u senci krupnih stabala.
Đurđevak se veoma mnogo koristi kao rezani cvet i za ozelenjavanje zasenčenih delova kućnog vrta.